Evo još jednog putovanja i još jedna zemlja u kojoj nismo nikada bili. Na put smo krenuli 16/05/2019 sa namerom da obiđemo Tursku rivijeru tj.Egejsku obalu Turske. Prvo smo otišli do Crne Gore, Bar, Dobre Vode, Dubrava. Imali smo nekakve obaveze u Crnoj Gori koje smo obavili za 7 dana, malo se odmorili, malo naradili oko kuće u Dobrim Vodama i na stvarno putovanje krenuli u petak 24/05/2019 preko Albanije. To je ta zemlja u kojoj nismo nikada bili i koju smo hteli u hodu da obiđemo, malo svratimo u Tiranu i nastavimo dalje prema Ohridu, gde takođe nismo bili nikada.
Sada malo o Albaniji. Nismo imali nikakva očekivanja, ustvari očekivali smo „kurojebinu“ što smo u neku ruku i dobili, ustvari nešto malo je bolje nego što smo očekivali. Pa da krenem redom:
Dolazak na Crnogorsko-Albansku granicu je bio na 25 km od naše kuće u Dobrim vodama. Po pravilu prvo crnogorski policajac zatim sledeći šalter je albanski policajac (ja sam mislio da je crnogorski carinik jer svi pričaju albanski) i gotovo, ispred nas albanska zastava i put ispred nas. Niko nas nije ništa ni pitao niti je bilo šta pregledao.
Do Tirane imamo 111km solidnog puta, ima dosta sela gde morate da smanjite brzinu ali ako uhvatite nekog lokalca i vozite za njim nije nešto naporno. Policije i nema preterano mnogo, možda 2-3 patrole. Deo ispred Tirane je "kao" autoput ali i nije, ne znam šta je to. Ima 2 trake plus zaustavna a u njoj ljudi prodaju paradajz i paprike, ljudi staju i kupuju, totalni haos. Sledeća stvar koja mi je zapala za oko, milion benzinskih pumpi, ja mislim da imaju više pumpi nego Jugoslavija, bukvalno bez preterivanja na svakih 500met. pumpa.
Ulazak u Tiranu je totalno ludilo, svi se nešto kao trkaju, staju svuda, muzika trešti iz svakog auta, na kružnim tokovima nema obeleženih traka i svi se guraju, katastrofa. Ogromna gužva sa bezbroj Mercedesa, većina je krševa pokupljenih iz cele Evrope ali ima i novih skupocenih Mercedesa, Audija i BMV-ova. U Tirani sam video i dva Rolsa potpuno novih modela kao iz Monte Karla. Neću preterati ako kažem da je 60% automobila marke Mercedesa. Sam trg gde se nalazi spomenik Skender begu je prostran i čist nema baš dosta ljudi ali na ulicama sve vrvi od ljudi i automobila. Baš baš gužva. Ja sam parkirao kampera na ulici na 100 metara od trga, sa velikom srećom sam našao mesto reletivno brzo. Ulice su prostrane ali sve sporedne male uličice na 100 met od trga nisu ni asvaltirane pa ima dosta prašine.
Sve u svemu gungula bez ikakvog reda, ali mi je drago sto sam sve to mogao da vidim.
Ohrid
Pređošmo Albansko-Makedonsku granicu bez zadržavanja i laganom vožnjom za 30-tak minuta eto nas na Ohridskom jezeru. Sada malo razmišljam kako da opišem moje zadovoljstvo onim što smo videli u Ohridu.
Više puta smo bili u Makedoniji i nikada nije ostavila neki utisak na nas, bili smo ravnodušni jer nas je podsećala na Srbiju, samo malo prostiju od nas. A ovo!!! Ohrid je prelep gradić na još lepšem jezeru. Šetalište je tako lepo sređeno sa kaldrmom na ulicama, prepuno ljudi, meni se čini da većina priča srpski a može se čuti i makedonski, naravno.
Sve je čisto i uredno. Trava besprekorno ošišana, parkovi sređeni sa ukusom, desetine cvetnih aranžmana po porkovima. Svaka čast, tako se vodi računa o turizmu. Nekoliko bina sa folklorom iz susednih zemalja, sve veselo i kulturno.
Moram reći da sam zapazio da ima dosta Jugića koji se voze, čak šta više baš ih ima dosta. Ohrid je jeftina destinacija, ništa nije skuplje nego u Beogradu, a dosta stvari je jeftinije. Imam nameru da ponovo odem tamo na par dana kako bi na miru ponovo uživali u lepoti Ohridskog jezera.
Turska
Napokon dođošmo do Turske. Prešli smo granicu bez pregleda i bez problema. Obavezno morate da imate zeleni karton za ulazak u Tursku i ovlašćenje ako nije vaše vozilo. U Turskoj su automobili neverovatno skupi jer su porezi daleko veći pa kola koštaju duplo više nego kod nas. Na nekih 150 km od granice nalazi se Cankkale, dosta veliki grad u kome se nalazi trajekt za prelazak u azijski deo Turske. 64 tl je cena za prelazak za kamper a to je nešto manje od 10€. (1€ = 6,7tl). Nisam siguran koliko traje vožnja ali ne više od 25-30 minuta. Turska nije skupa zemlja i sve je nekako pristupacno, mi nismo išli po restoranima pa vam te cene ne mogu reći ali evo nekih cena koje su svima potrebne.
Dizel od 5,8 do 6,65tl
Pivo od 8 do 10tl
Paradajz volovsko srce 5tl
Coca cola 6x0,25 je 10tl
Prehrana je kao kod nas, nesto skuplje a nesto jeftinije.
Prespavali smo čim smo prešli u Azijski deo i kada smo izašli iz Čanakkale-a na parkingu pored puta. Moj lični utisak je da je Turska veoma bezbedna zemlja sa veoma srdačnim ljudima koji su u svakom slučaju spremni da vam pomognu. Hteli smo da na prvo odredište stignemo prepodne kako bi po danu našli lepo mesto za parkiranje i kako bi bili što bliže moru.
Papaz plaji
Prvo odredište je bila "divlja plaža" na 50-tak kilometara od Čanakkale-a. Zove se Papaz plaji i nalazi se u okviru nacionalnog parka gde je smešten Troja muzej. Namerno sam stavio pod navodnike divlja plaža jer ona izgleda tako ali imate tuševe, kabine za presvlačenje i kontejnere na svakom koraku.
Dva dana kupanja i sunčanja je bilo dosta za prvu plažu pa smo sutra dan, posle podne krenuli na sledeću destinaciju koju sam našao na google maps.
Zeytin Beach
Na 160km od Papaz plaže došli smo na ovu plažu koja nam se učinila lepom. Ali... Stigli smo po mrklom mraku, što ne treba raditi, parkirali pored nekog drveta, na 7-8met. od mora i prespavali ne znajući gde smo došli. Moram da kažem da je to nekih 17km od glavnog puta, prolazite kroz mesto Ajvalik i imate nekih 6km veoma lošeg puta. Put je širok i ravan ali izgleda da tenkovi ili nekakvi guseničari idu često tuda pa imate utisak da će vam poispadati točkovi.
Ujutro kada smo se probudili slika koju smo videli nije bila onakva kakvu smo očekivali. Veoma prljava okolina i neuređena. Hladovine nigde ni na vidiku. Jedino lepa slika je bila mirno more, kao jezero, nigde ni jednog malog talasa. Do daleko u more voda je plićak, što se nama baš i ne sviđa. Okupašmo se tu, pa doručak, pa još jedan kupanjac i put pod točkove. Idemo dalje u obilazak Turske rivijere.
Milli park
U ovom nacionalnom parku smo već bili kada smo letovali u Kušadasiju u hotelu Adakule pre par godina. Tada je na nas ostavio lep utisak i želeli smo da ponovo dođemo ovde. Tada je to bio solidno uređen park sa kristalno čistom vodom i mirnim morem da se mogao videti svaki kamenčić u moru. Sada je to 100% lepše i uređenije. Desetine drvenih stolova i klupa, tuševi na svakom koraku, čisti toaleti, kabine za presvlačenje, česme sa vodom za piće. Voda je opet bila mirna i prozirna. Ljudi koji održavaju plažu stalno idu i čiste, baš, baš za svaku preporuku.
Kao i uvek u životu pa i sada, ništa nije savršeno.
Ulazak u Nacionalni park se naplaćuje pa je tako i ovde. Cena ulaznice za minibus, kako se tretira naš kamper je 45TL i to nije ništa strašno. Problem je što morate napustiti park do 19 sati pa ako želite ponovo doći opet 45TL. Opet i tu je problem jer treba ponovo sve spakovati pa izaći napolje pa sutra opet sve ponovo. Taman smo planirali ostanak 3-4 dana a ovakvo pravilo nateralo nas je da dođemo još sutra i da posle tog dana nastavimo dalje. Odmah ispred kapije imate veliki besplatni parking gde možete prespavati. Tu je i česma sa pijaćom vodom gde mnogi meštani dolaze sa kantama i bidonima da nose kući baš tu pijaću vodu, moram reći da je uvek mali red za sipanje vode.
Ufuk plaji
Sasvim slučajno, bez predhodnog plana naleteli smo na ovo mesto i ostali dva dana. Pre toga smo otišli na mesto koje smo označili na Google maps još prilikom planiranja puta. Sve je bilo lepo dok nismo tamo stigli. Tek kada dođete i lično vidite celo okruženje onda možete da procenjujete da li je to za vas ili nije.
Prvi strani kamper koji smo videli u Turskoj posle 7 dana putovanja.Mladi par iz Francuske, sa ovom skalamerijom od kampera bili su prvi stranci koje smo videli u Turskoj. Moram reci da nema baš puno i Turskih kampera, a na ovoj plaži prvi komšija nam je bio Turčin.
Mir, tišina, odličan internet signal, pun frižider hrane i pića i lepo vreme, mogli smo ostati mesec dana ali kamper služi za proputovanje a ne za godišnji odmor na nekoj plaži ma kakva ona bila. Dve noći, tri dana je puna kapa i idemo dalje.
Plaža u blizini Kas-a
Put smo nastavili dalje po planu puta. Svratili smo do Marmarisa kako bi se malo prošetali i videli taj grad. Sam ulazak u grad je na veoma velikoj i dugačkoj nizbrdici tako da prestavlja ogroman problem za kočnice a nastavak je opet tim putem pa je na toj uzbrdici opet veliki problem za motor i potrošnju. Nisam siguran da li vredi videti, grad kao grad, ništa spektakularno. Plaža, šetalište prepuno ljudi u maju mesecu i kafić do kafića. Tipičan primorski grad.
Na 15km od Kasa i 200km od Antalije, na samom putu, nalazi se lepa plaža sa besplatnim parkingom.Mali restoran se nalazi preko puta i konobari donose hladno piće na plažu. Možete koristiti njihove ležaljke a i ne morate. Čista prozirna voda, sve čisto, plaža šljunkovita, baš kakvu voli moja žena. Nije za veću pauzu ali obavezno se traba odmoriti i okupati pa nastavak dalje.
Uveče smo stigli u Kas. Neverovatan gradić, prelep sa neviđenom gužvom u večernjim satima. Treba reći da je u to vreme Ramazan i da ima dosta Turaka koji su došli na mini odmor. Uvukao sam se do plaže po toj gužvi i sačekala me je slepa ulica. Trebalo je u toj gunguli okrenuti kamper dugačak 7met. pogotovu kod vozača koji nemaju nikakvu saobraćajnu kulturu. Ali ja sam mnogo veći a i nisam nešto plašljiv pa mi je to u neku ruku i predstavljalo malo zadovoljstvo da ih malo nerviram.Pravo malo primorsko i turističko mesto koje svim srcem preporučujem za posetu.
Te večeri smo čuli za zdravstveni problem moje tašte pa smo rešili da se vratimo. Šta da se radi, povratak je bio neizbežan. Te kommplikacije su trajale par dana i tada smo odlučili da ipak moramo nazad.
Kas-Bar je put dugačak 1750km i trabalo nam je 2-3 dana celodnevne vožnje do povratka. Na putu nam se nalazio Pamukkale pa smo iskoristili par sati da se prošetamo tim prelepom turističkom atrakcijom. Svaka preporuka za postiti ovo mesto.
Potpuno belo brdo a okolo sve normalno, samo odjednom se pojavi taj prizor. Cena ulaznice je 50TL po osobi i potreban vam je skoro ceo dan da bi mogli sve natanane da obiđete i da se malo okupate u neverovatnim malim bazenima.
Opet Grčka
Drugog dana od povratka dobili smo dobru vest da je tašta ozdravila jer je bila kod lekara i dobila lekove koji su odmah počeli da deluju. Taman smo bili ispred Soluna pa smo odlučili da odemo na par dana do prijatelja
u Pefkohori, na isto mesto na kojem smo bili prošle godine. Sada sam postavio tačnu lokaciju i slike na google maps i nazvao ga "Mišino drvo". Tri prelepa dana, dosta toplih i lepih za kupanje. Treći dan smo pobegli pred samu oluju
koja je zadesilu Kasandru.
